КАКО ДА РОДИТЕЉ ПРАТИ НАПРЕДОВАЊЕ ДЕЦЕ У ПРОЦЕСУ УЧЕЊА
Како
пратити напредовање деце у процесу учења
Ситуација у којој смо се нашли од проглашења пандемије
изазване корона вирусом захтева од свих нас промену или прилагођавање целокупне
организације живота. Новим условима живота неопходно је прилагодити своје
навике, понашање у одређеним ситуацијама, организацију времена и породичног
живота. Нова правила и организација одражавају се на све сфере живота и рада,
па самим тим и на образовање, и подразумева се неопходно прилагођавање у овој
области. Организацијом наставе на даљину, пред све запослене у образовању
(наставнике, педагоге, психологе, директоре), ученике, али и родитеље,
постављени су нови задаци које треба испунити и изазови са којима се треба
суочити како би ученици остварили своје право на образовање.
Саставни део наставе, па и наставе на даљину, јесте
оцењивање остварености исхода и образовних стандарда. Током школске године
наставници континуирано оцењују рад и постигнућа ученика. Оцењивање је
комплексан процес који није пуко изрицање бројчане оцене.
Најсажетији опис тока процеса оцењивања укључује следеће
фазе:
– планирање оцењивања у склопу планирања наставе;
– праћење наставе као склопа различитих
индивидуалних, групних и заједничких активности ученика;
– регистровање запажања или података о напредовању и
постигнућима ученика;
– извештавање ученика и родитеља о постигнућима и
следећим корацима у учењу;
– вредновање наставе са намером да се она унапреди,
да постане ефикаснија. (Хавелка, Хебиб & Бауцал, 2003, стр. 3)
У тренутној ситуацији, успостављене критеријуме и
договорене поступке оцењивања треба ускладити са условима у којима се
одвија настава. Наставници су испланирали оцењивање у оквиру планирања наставе,
али је тај план потребно ревидирати и прилагодити условима наставе на даљину. У
праћење наставе, више него иначе, морају бити укључени и родитељи и ученици јер
се настава у потпуности одвија код куће. Регистровање запажања и података о
напредовању и постигнућима ученика сада може вршити и родитељ у сарадњи са
учеником. Извештавање ученика и родитеља о постигнућима и следећим корацима у
условима наставе на даљину задатак је наставника, али сада родитељи треба да,
више него што је уобичајено, прате и усмере процес учења свог детета поштујући
препоруке о следећим корацима које је наставник дао у извештајима.
У време ванредног стања и наставе на даљину суочили смо
се са потребом да се родитељи интензивније укључе у процес учења, па и у
праћење напретка свога детета у учењу. Задатак нас запослених у образовању
јесте да помогнемо родитељима не само да организују процес учења свог детета у
кући, већ и да прате његово напредовање у учењу. Родитељи се налазе у новој
улози која им пружа могућност да непосредно
учествују у процесу учења, а самим тим и да имају директнији увид у постигнућа
свог детета. За ову нову, или измењену улогу, родитеље треба припремити и
помоћи им да се укључе у процес. Треба их упознати са очекивањима и задацима
који се стављају пред њих, мотивисати их да прихвате ту своју нову улогу и
представити им начине на које те задатке и очекивања могу остварити.
Шта подразумева праћење напредовања у
учењу?
Праћење је за већину дидактичара сложена, комплексна и,
требало би да буде, континуирана делатност у којој наставник, применом
одговарајућих техника (тестирања, скалирања, евидентирања...) и инструмената,
дакле, системом поступака, техника и инструмената долази до информација о
развојним токовима и нивоима остварености предвиђеног циља и задатака
васпитно-образовног рада. (Гојков, 2003,
стр. 17)
Праћење је, према томе, једна од компоненти процеса
оцењивања, односно услов за „давање оцене”. Да би се у једном тренутку
проценила постигнућа ученика, потребно је прикупити податке на основу којих ће
се формирати неки облик оцене (описна или бројчана). Како би оцена била
објективна, потребно је прикупити што више релевантног материјала који показује
постигнућа ученика, односно потребно је континуирано пратити рад. Наставници то
раде и у току наставе на даљину користећи договорене и
установљене поступке, али им сада у томе родитељи и ученици могу бити значајни
сарадници и умногоме помоћи својом активношћу на праћењу ангажовања и
напредовања ученика у учењу.
Као основ за организовање праћења потребно је родитеље
упознати са исходима учења и планираним циљевима. Чак и ако је то урађено на
почетку школске године, потребно их је у новонасталој ситуацији подсетити на
исходе и планиране циљеве и договорити начине праћења у току наставе на даљину.
Како би се осигурало ефикасно праћење напредовања у
учењу, неопходно је укључити и ученике у тај процес. Најпре, ученици су
упознати са исходима и циљевима које треба постићи, ближе су упознати са
критеријумима на основу којих се резултати учења вреднују, а затим, укључивањем
у процес биће више заинтересовани за остваривање циљева у учењу и биће
мотивисани да их сами себи постављају. Веома је важно одржавање мотивације у
тренутној ситуацији! Укључивањем у процес праћења учења, ученици ће се
оспособљавати да сагледају свој рад, процене успешност и осмисле стратегију за
побољшање. Како буду овладавали процесом самовредновања сопственог рада,
ученици ће развијати компетенцију за целоживотно учење, што је значајно не само
за школски, већ и за каснији живот и рад.
За родитеље је важно да у току наставе на даљину прате
начине на које дете учи, залагање, мотивацију и истрајност детета, организацију
времена, јер су ово фактори који утичу на постигнућа детета, а родитељи могу
утицати на њихово унапређење. Те
процесе родитељи могу пратити на неколико начина:
– директним
посматрањем,
– прегледом
резултата учења,
– анализом
повратних информација наставника,
– прикупљањем
и организовањем радова ученика,
– посматрањем
примене онога што је ученик научио (у пригодним ситуацијама) и сл.
У ове сврхе, како би се олакшао процес праћења и
обезбедила извесна организованост, родитељима се могу понудити неки инструменти
који су прилагођени улози родитеља у процесу наставе на даљину. Постигнућа
ученика родитељи могу пратити на основу повратних информација које наставници
дају ученицима и увидом у Е-дневник, уколико га школа користи.
Родитељима
се препоручује да:
– читају
писмене повратне информације наставника и коментаришу их са својим дететом;
– пробају
да унапреде учење и будућа постигнућа свог детета ослањајући се на препоруке наставника;
– пробају
да унапреде учење и будућа постигнућа на основу заједничког праћења процеса
учења са својим дететом;
– не
пореде своје дете са другом децом која су, по њиховом мишљењу, успешнија;
– подстакну
дете да на другачији начин представи резулате учења (да организује „учионицу” у
кући где ће дете имати улогу наставника и „предавати” родитељима, односно
ученицима оно што је научило; да дете напише смешну причу за коју ће употребити
знања и нове термине из више предмета које је стекло у току недеље и сл.);
– прате
оцене и коментаре које наставници уписују у Е-дневник.
Поступци које родитељи и ученици могу
примењивати у процесу праћења
Портфолио – збирка
радова
Портфолио чине узорци најбољих радова које је ученик
изабрао. Портфолио није само место за чување, већ представља део процеса
оцењивања у коме ученици уче како да вреднују и представе сопствени рад.
(Изли & Мичел, 2004, стр. 33)
С обзиром на то да је портфолио сложен „инструмент” за
праћење напредовања и вредновање, који захтева континуитет и методолошку
прецизност у формирању и вођењу, када говоримо о портфолију који родитељи треба
да формирају у тренутној ситуацији, више говоримо о збирци радова, али је и
таква збирка, без примене прецизног методичког поступка, од значаја за увид у
процес учења и праћење напредовања ученика. Пошто се термин портфолио већ
одомаћио и у нашим школама, ради лакше комуникације и појашњавања родитељима,
може се користити овај термин.
Портфолио у овом контексту може се дефинисати као збирка
радова – ликовних, литерарних, домаћих задатака, контролних и писаних вежби,
снимака екрана, фотографија продуката учења, аудио и видео снимака,
презентација (ППТ, Прези и сл.). Могу се додати и закључци и повратне
информације наставника, самоанализе и самоевалуације ученика о томе шта су и
колико научили (шта смо учили, како смо учили, однос према раду, проблеми у
учењу...), као и анализе родитеља.[1] То је
документ који се стално мења.
Портфолио може бити у електронском облику, али пре одлуке
за овај вид вођења портфолија треба утврдити да ли постоје технички услови
(штампач, скенер, довољно велика меморија на уређају, доступност рачунара и
сл.), као и умешност родитеља и детета да воде портфолио на овај начин.
Уколико није у електронском облику,
портфолио се може формирати у једној фасцикли са преградама или у више спојених
(за сваки наставни предмет по једна), плус једна у коју ће се смештати
недовршени радови и они које треба кориговати, допунити, усавршити и једна за
најбоље радове, односно радове које је дете спремно да јавно покаже. Уколико је
ово компликован процес за родитеље, може се формирати портфолио за један
наставни предмет, за који родитељ сматра да је потребно (нпр. за наставни
предмет за који је детету потребан већи подстицај, за који показује смањено
интересовање и у оквиру којег је у претходном периоду слабије и спорије
напредовало у учењу). Такође, родитељ може да изабере делове портфолија које ће
формирати (нпр. само збирка најуспешнијих радова или збирка радова које треба
дорадити и кориговати, без обзира на то из ког су наставног предмета).
Од велике важности је да се дете укључи у вођење
портфолија. Када дете учествује у процесу, повећава се његово залагање,
заинтересованост, али и спремност да се превазиђу тешкоће на које се неминовно
наилази. Портфолио омогућава
евалуацију, али и самоевалуацију која је у функцији даљег учења.
Овај вид праћења процеса учења омогућава родитељу да
континуирано и систематски прати напредовање свог детета тако што има увид у
претходне радове које може поредити са каснијим и на основу тога закључивати
колико дете напредује и у којим областима, а у којим је потребан подстицај за
напредовање.
· Током
једне лекције/области дати ученику могућност да изабере рад који ће се ставити
у портфолио. Уколико су најбољи радови у радним листовима или уџбеницима могу
се фотокопирати или фотографисати странице (у недостатку ових могућности може
се само записати где се тај рад налази).
· Нека
ученик за сваки рад напише зашто га је изабрао за портфолио (три разлога).
· Нека
ученик напише шта се може поправити. Ове коментаре ученик може писати за оне
радове које не ставља у део „недовршени”, али и за оне које сматра завршеним,
али их не ставља у део за најбоље радове.
· Радове
који најбоље показују колико је ученик научио, и које је спреман да јавно
покаже, стављати у посебан део портфолија, без обзира на то из ког су предмета.
· Једном
недељно или једном у две недеље родитељ може са дететом прегледати портфолио и
прокоментарисати радове: питати дете који рад је био најтежи, који је најбољи.
Родитељ може подстаћи дете да пише дневник. Писање
дневника има вишеструку корист и сврху:
– као средство комуникације које ученицима омогућава да
изразе мисли и идеје;
– као прилику да примене оно што су сазнали;
– као вентил за охрабривање флуентности и креативног
изражавања у употреби језика. (Вулфолк, Хјуз & Волкап, 2014,
стр. 258)
Ученик може писати дневник на основу знања која је стекао
у току дана. Дневник не мора да се односи на један предмет већ на дан, нпр. да
води белешке о томе шта је ново научио, шта му се у томе допало, шта је било
тешко, шта га је изненадило, да води речник кључних речи из садржаја које је
учио и сл.
Овај дневник родитељ може једном недељно прегледати и
прокоментарисати са дететом, по истим критеријумима који су наведени за преглед
портфолија: шта је било најтеже и шта је најбоље дете урадило у овој недељи.
Неформалне белешке
Родитељ може, уколико процени да није потребно да користи
било какве инструменте, да води кратке белешке о свом детету и тако прати
различите факторе учења. Белешке могу да садрже специфичне коментаре о начину
учења детета, залагању, времену проведеном у учењу, постигнутим резултатима, а
посебан значај би имали коментари о идејама за унапређење у наредном периоду, о
договорима о унапређењу рада на основу препоруке наставника и сл.
Поред наведених поступака, који су мање-више систематски,
родитељи могу пратити напредовање детета и спорадично користити неке
инструменте. Предлог инструмената који се могу препоручити родитељима налазе се
у прилогу.[4] Неки од инструмената израђени су по
узору на инструменте које педагози користе у раду са ученицима, али су
прилагођени раду родитеља са дететом. Процену процеса учења родитељи могу
радити у извесним временским размацима (на две до три недеље) и на тај начин би
могли да пореде резултате и стекну увид у промене у току процеса учења детета.
Имајући
на уму заједнички циљ да се обезбеди напредовање ученика у учењу и у измењеним
условима живота и наставе потребни су заједнички напори и синхронизован рад
школе и родитеља. Уколико се родитељи оснаже да, заједно са ученицима, прате
напредовање у учењу могу много допринети унапређењу самог процеса учења као и
постигнућа у учењу.
У прилогу се налази:
– Чек-листа за праћење процеса учења детета у току
наставе на даљину
– Скала процене фактора који утичу на учење[5]
– Водич за родитеље: Како водити портфолио са дететом.
Прилог 1
Водич
за родитеље: Како водити портфолио са дететом
ü Током
једне лекције/области дајте детету могућност да изабере рад који ћете ставити у
портфолио. Уколико су најбољи радови у радним листовима или
уџбеницима, можете фотокопирати или фотографисати странице (у недостатку
ових могућности можете само записати где се тај рад налази).
ü Нека
дете за сваки рад напише зашто га је изабрало за портфолио (три разлога).
ü Нека
дете напише шта се може поправити. Ове коментаре дете може писати за оне радове
које не ставља у део „недовршени”, али и за оне које сматра завршеним, али их
не ставља у део за најбоље радове.
ü Радове
који најбоље показују колико је дете научило, и које је дете спремно да јавно
покаже, стављајте у посебан део портфолија, без обзира на то из ког су
предмета.
ü Једном
недељно, или једном у две недеље, прегледајте са дететом портфолио и
прокоментаришите радове. Питајте дете који рад је био најтежи, који је
најбољи, који је рад у коме се највише види побољшање.
Прилог 2
УЧЕНИЧКИ
ДНЕВНИК
|
НЕДЕЉА:
|
|
Ново сам научио/-ла...
|
|
|
То се може применити...
|
|
|
Највише ми се допало...
|
|
|
Тешко је било...
|
|
|
Изненадило ме је...
|
|
|
Кључне речи ове недеље су...
|
|
Прилог 3
ЧЕК-ЛИСТА
за
праћење процеса учења детета у току наставе на даљину
Поштовани
родитељи,
Ова
чек-листа ће вам помоћи да сагледате процес учења свог детета у току наставе на
даљину. Потребно је да, на основу посматрања детета у свакодневном раду,
процените да ли се одређене констатације односе на учење вашег детета. Уколико
се констатација односи на ваше дете, обележите је знаком у квадрату десно.
Чек-листу
можете попуњавати сваке недеље (или сваког дана), можете је направити за сваки
предмет посебно (за оне за које сматрате да је потребно) или да користите једну
за све предмете. Пожељно је да то радите са дететом како бисте заједно стекли
увид у учење.
|
1.
|
Дете присуствује свим
предавањима/часовима (на телевизији или другим медијима које организује
наставник).
|
|
|
2.
|
Дете обавља све задатке које
учитељ/наставник постави.
|
|
|
3.
|
Дете исправља задатак у складу са
упутствима учитеља/наставника.
|
|
|
4.
|
Дете поставља питања (наставнику
или родитељу) у вези са темом часа.
|
|
|
5.
|
Дете се консултује са вршњацима
(другарима из одељења) у вези са темом.
|
|
|
6.
|
Дете се консултује са укућанима у
вези са темом.
|
|
|
7.
|
Дете користи оно што је научило у
току наставе и у другим ситуацијама.
|
|
|
8.
|
Дете додатно истражује (пита
укућане, тражи на интернету, у енциклопедијама и сл.) оно што су учили у току
наставе.
|
|
Уколико
сте чекирали:
0 – 2
констатације, потребно је подстаћи дете на преданији рад.
3
– 5 констатација, може се рећи да је дете предано учењу. Можете подстаћи оне
активности које нисте чекирали.
5
– 8 констатација, може се рећи да је дете у потпуности предано учењу.
Напомена (Овде можете записати нека посебна запажања која би
користила детету да унапреди учење, вама да помогнете у учењу, или која ћете
пренети учитељу/наставнику како би могао да помогне у унапређењу учења.)
_______________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
Прилог 4
СКАЛА
ПРОЦЕНЕ ФАКТОРА КОЈИ УТИЧУ НА УЧЕЊЕ УЧЕНИКА
Поштовани
родитељи,
Ова
скала ће вам помоћи да сагледате у којој мери поједини фактори утичу на учење
вашег детета. Потребно је само да, на основу посматрања свог детета у току
учења, процените у којој мери се одређена констатација односи на ваше дете.
Потрудите се да будете објективни како бисмо у наредном периоду заједно
могли да помогнемо вашем детету у учењу тако што ћемо се потрудити да
унапредимо факторе за које сматрате да недостају у учењу вашег детета.
Пажљиво
прочитајте констатацију и на скали од 1 до 4 процените колико се односи на ваше
дете (1 – уопште није тачно, 2 – у мањој мери је тачно, 3 – у већој мери је
тачно, 4 – у потпуности је тачно).
|
Моје дете...
|
|
|
|
|
|
... се брзо и потпуно концентрише
на учење.
|
1
|
2
|
3
|
4
|
|
... је врло заинтересовано за
наставу.
|
1
|
2
|
3
|
4
|
|
... зна како да учи.
|
1
|
2
|
3
|
4
|
|
... може дуго да учи (колико год
је потребно да научи).
|
1
|
2
|
3
|
4
|
|
... има довољно предзнања за
праћење наставе.
|
1
|
2
|
3
|
4
|
|
... је пажљиво у току наставе
(часова на
телевизији, излагања наставника, видео-снимака и сл.).
|
1
|
2
|
3
|
4
|
|
... редовно прати наставу.
|
1
|
2
|
3
|
4
|
|
... је самостално у раду.
|
1
|
2
|
3
|
4
|
|
... прихвата моју и помоћ
других (браће, сестара...).
|
1
|
2
|
3
|
4
|
Факторе
које сте проценили са 1 и 2 на скали потребно је унапредити. За помоћ и сарадњу
можете се обратити одељењском старешини, педагогу или психологу.
Факторе које сте проценили са 3 и 4
наставите да негујете са својим дететом.
Прилог 5
АНАЛИЗА
ТЕСТА
Након
теста који је ваше дете одрадило и добило повратну информацију од наставника
(било описну или бројчану оцену), можете са својим дететом да урадите анализу
теста. Ова анализа служи да дете сагледа добре стране онога што је урадило, што
ће утицати на његово самопоуздање и мотивацију за даљи рад, али и да открије
шта још треба да научи.
|
Тест:
(уписати назив теста или датум и
предмет)
|
|
Добро сам урадио/-ла
|
Мале грешке
|
Потребно је да још учим
|
|
|
|
|
Аутор текста: Александра Петковић,
педагог, Ниш
[1] У прилогу се налазе инструменти који се могу користити
у ове сврхе (Прилог 3, Прилог 4 и Прилог 5).
Ове анализе родитељи могу радити периодично (нпр. једном у
две-три недеље) и тако ће имати увид у промене које се дешавају у учењу детета.
[2] У прилогу се налази водич који је намењен родитељима
(Прилог 1).
[3] У прилогу се налази предлог обрасца за вођење дневника
(Прилог 2).
[4] Прилог 3, Прилог, 4, Прилог 5.
[5] Израђен на основу: В. Јурић, „Лист за евиденцију чинилаца који делују
на учење ученика”, Инструменти за рад школског педагога, Педагошко
друштво Србије, Београд, 1998. стр. 51.
[6] Израђен на основу: А. Вулфолк, М. Хјуз, В, Волкап: Психологија
у образовању III, Клио,
Београд, 2014, стр. 261.
[7] Израђен на основу: А. Вулфолк, М. Хјуз, В, Волкап: Психологија
у образовању III, Клио,
Београд, 2014, стр. 257.
ПОМОЋ РОДИТЕЉА ДЕЦИ У ОРГАНИЗАЦИЈИ АКТИВНОСТИ У УСЛОВИМА
УЧЕЊА НА ДАЉИНУ
Увод
Привремени прекид наставе у школским клупама није значио и
прекид учења. Учење је настављено у измењеним условима који су нови за све
учеснике у образовању: ученике, настaвнике и родитеље. Сада сви
заједно учимо. Стичемо, усавршавамо нове вештине, прилагођавамо се новонасталој
ситуацији. Прелазак из шкоских клупа на учење од куће подразумева и другачију
организацију живота, мењање навика.
Пандемија је пореметила дневне рутине попут одласка у школу,
дружења са пријатељима, као и одласка на
посао. Неки родитељи раде од куће, неки од њих не
иду на посао да би били уз децу, неким родитељима је престао радни
однос, присутна је брига за финансијском сигурношћу. Криза која је изазвана пандемијом
на свакога утиче другачије, не баве се сви истим послом, немају сви исте
материјалне услове, немају децу истог узраста. Живот у условима карантина
знатно се разликује од уобичајеног живота. Из досадашњег искуства можемо да
проценимо да је у неким породицама присутно доста тензије и анксиозности.
Куће и станови су постали места целодневног боравка готово
свих чланова породице. Кратке и ретке прилике када се излази из домова праћене
су великом претњом по здравље. Прилагођавање и стрпљење су потребни
свима јер се мења рутина и начин живота на какав смо навикли. Све то
подразумева другачију организацију живота и мењање навика те
се јављају недоумице и бројна питања. Али, и
у овим животним условима могуће је извући предности, уколико исправно
приступимо организацији живота у условима пандемије. Значајна подршка бољем
функционисању породице јесте и то што је школа наставила са радом, без
прекида, што је допринело одржавању континуитета у раду и учењу.
Препознавање области подршке
деци/ученицима у организацији учења на даљину
Мрежа организација за децу Србије (МОДС), са
проглашењем ванредног стања, спровела је истраживање користећи кратак
упитник у коме пита родитеље како изгледа родитељство за време
пандемије корона вируса (ковид-19). (http://zadecu.org/roditeljstvo-u-vreme-pandemije/) У истраживању је учествовало 478 родитеља. Када је
реч о узрасту деце, највећи број испитаника има децу основношколског
узраста – 61,9%, предшколског узраста – 29,8% и
средњошколског узраста – 11,7 %. Више од половине
родитеља – 55,6% има двоје деце, 27,1% има једно, а 13,8% троје.
На основу спроведеног истраживања, закључено је да су
родитељима потребни разни видови подршке. Између осталих, издвајамо финансијску
сигурност, психолошку подршку, као и разумевање послодаваца за
одсуствовање са посла.
Из перспективе родитеља, деци је у овом тренутку потребна:
-
сигурност,
-
присуство родитеља,
-
структура тј. добро организовано време уз едукативне садржаје,
-
родитељ који се осећа заштићено одговарајућим мерама од стране државе,
- добра
координација родитеља и школе,
-
подршка у учењу,
-
адекватна исхрана,
-
игра и љубав.
У
истраживању је учествовало укупно 1.571 дете са територије целе Србије. Од тога
је 58,1% девојчица и 40,3% дечака. Распон узраста кретао се од 5 до 18 година,
са просеком од 13,35 година. У највећем броју породица живи двоје деце. Петина
узорка живи у насељима са мање од 100.000 становника (19,4%). Остали живе у
већим урбаним срединама. Највећи број деце живи са оба родитеља (81,9%), мањи
проценат са једним родитељем (15,1%), са широм породицом живи 2% и њих петоро
(0,3%) живе сами, са рођацима или у домском смештају.
У
истраживању су пошли од претпоставке да карактер мера у ванредном стању
(ограничено кретање, одвојеност од вршњака), удружен са продуженим страхом
од објективне непосредне опасности од преношења вируса, угрожава психолошку
отпорност деце, њихову способност да се прилагоде тешким околностима, да се
изборе са трауматичним искуствима и стресом. У таквим околностима, више него
обично, деци је потребно окружење које ће пружити сигурност и топлину и помоћи
им да што безболније и са што мање негативних последица прођу кроз ову
кризу. Зато је основни циљ овог истраживања био процена
прилагођености деце актуелној кризној ситуацији. Пошли су од претпоставке да ће
деца која имају породично окружење са већом подршком бити боље
прилагођена на кризу.
Наводимо неке од закључака истраживања за које сматрамо да
могу помоћи и бити смернице стручним сарадницима приликом
саветодавних разговора са родитељима у циљу пружања подршке родитељима у смислу
боље прилагођености у условима „учења од куће”:
· Деца
која имају породично окружење са већом подршком боље се прилагођавају
на кризу и ванредно стање.
· Деца
истичу да им највише недостају социјалне активности (друштво, дружење,
изласци...) и слобода кретања. У значајном проценту су изјавили да им недостаје
школа, али, судећи по неким одговорима, недостаје им пре свега социјални
аспект ових установа, а не едукативни.
· Одређени
проценат деце поставља егзистенцијална питања (да ли ће породица имати довољно
новца, да ли ће имати довољно хране) и боје се могућности додатног ограничавања
слободе кретања (колико ће трајати ванредно стање и пандемија, како ће добити
оцене, како ће уписати средњу школу).
· На
првом месту је брига за здравље блиских особа, чланова породице, али и других
људи, укључујући бригу о томе да неко од њих може умрети.
· Деца
своје бриге најчешће деле са родитељима, затим другарима и другим члановима
породице, и на крају са наставницима.
Од проблема у вези са наставом на даљину, деца су
истакла да:
· имају
проблем са лошом интернет везом,
· када
треба да пошаљу домаће задатке, тешко се повезују на интернет;
· нека
деца немају интернет у кући, а интернет на телефону се брзо потроши;
· нема
ко да им објасни оно што не разумеју од новог градива;
· немају
коме да се јаве када им нешто није јасно;
· настава
се пребрзо одвија на ТВ-у; не могу да стигну да препишу са ТВ-а задатке; не
могу да прочитају шта пише на слајдовима на ТВ-у јер имају старији тип
телевизора;
· ако
наставници користе различите апликације, остају без довољно меморијског
простора на паметним телефонима.
Из горенаведеног истраживања јасно се виде проблеми који се јављају код
родитеља и деце у време пандемије, ванредног стања, самоизолације, забране
кретања, током организовања активности у условима учења на даљину. Родитељи
брину о многим стварима као што су: како да сачувају здравље
породице, како да обезбеде храну, финансије... Деца, такође, брину
јер виде да се нешто дешава а не могу да разумеју шта или су довољно одрасла да
могу да разумеју, али им је тешко да то прихвате. Поред свега о чему
морају да воде рачуна, родитељи имају обавезу и важан задатак да брину и о
деци. На основу горенаведеног истраживања, закључено је да су родитељима
потребни разни видови подршке. Између осталих, издвајамо финансијску сигурност
родитеља, психолошку подршку, као и разумевање послодаваца за одсуствовање
са посла (како би могли да проводе време са децом).
Код родитеља се јавља страх од неизвесности која због ове ситуације може да их
задеси. Родитељи су одрасле особе које доста знају о подизању и васпитању деце.
Међутим, током овог времена пуно ствари се гомила, људи постају преплављени
информацијама, али и емоцијама. Родитељи су често у
дилеми, несигурни су и тешко се сналазе како да удовоље потребама
детета. Родитељи очекују неки предлог шта да учине, као и конкретно
решење проблема. Пошто у животу, а самим тим и у родитељству,
нема правог рецепта, стручни сарадници могу само упутити
родитеље, дати им неке смернице које могу бити од користи у овој ванредној
ситуацији.
ПОЗИТИВАН СТАВ
У највећој мери од нас самих зависи како приступамо овој
новој, непријатној и тешкој ситуацији, како ћемо се организовати и са каквим
искуством ће породице изаћи из овог периода. Како ће деца реаговати зависи од
многих фактора, од узраста и претходних искустава детета.
Међутим, кључна је улога родитеља и породице у томе како ће дете
реаговати у овој ситуацији. Уколико су родитељи смирени и делују
самоуверено, деца ће се боље осећати и пружиће им се већа породична
сигурност. Због тога, родитељи ће бити од највеће користи својој деци, са више
успеха ће одговорити на потребе деце које су другачије него иначе, уколико:
· стабилизују
себе, своје емоције, страхове, понашање како би могли на најбољи начин да брину
о деци. Треба подсетити, односно упознати родитеље да у време
ванредних ситуација често долази до емотивних реакција кроз које
пролазимо. То је нормално и треба се борити да и у таквим ситуацијама
разумно реагујемо, а не панично. „Сваки човек на стресне и трауматичне
ситуације реагује различито у емотивном и у понашајном смислу, али су познате
практично универзалне фазе емоционалних реакција у ситуацији излагања претњи:
фаза шока или негације, фаза интензивних емоционалних реакција (туга, кривица,
бес, страх, збуњеност, стрепња) праћених телесним манифестацијама стрепње
(главобоља, стезање у грудима, кнедла у грлу, стомачне тегобе) и фаза
прилагођавања.” (https://imh.org.rs/wp-content/uploads/2020/03/Kako-ostati-normalan-u-izolaciji.pdf)
· прихвате
чињеницу да деле судбину већине људи у нашој земљи и широм света. То може
помоћи да се лакше изборимо са неизвесношћу и страхом од недостатка
финансијских средстава. Потребно је охрабрити родитеље да о свом стању
разговарају са рођацима, пријатељима, комшијама. Такође, да се не устручавају и
обрате за помоћ разним установама, организацијама, центрима за социјални рад
(нпр. имају право на бесплатну помоћ преко расположивих центара за
психолошку помоћ...). Важно је да знају да у овоме нису и неће бити сами,
да иза њих стоји шира друштвена заједница.
· прихвате
чињеницу да ће због одласка на посао, један део дана
бити одвојени од деце. У овој ситуацији, вероватно ће се ослонити и
тражити помоћ од рођака, комшија, пријатеља који им могу пружити одговарајућу
негу или бригу за дете. Такође, треба препоручити и чешћи контакт са
дететом позивајући га телефоном.
· воде
бригу о свом здрављу како би могли да помогну и деци. Родитељима треба саветовати
да се уздржавају од употребе алкохола, наркотика, пушења јер деца уче по
моделу, а то свакако није добар начин
да сачувамо здравље. Уколико осећају неке здравствене проблеме, јаку
узнемиреност, страх, не могу да спавају, родитељима саветовати да потраже
помоћ, разговарају са изабраним лекаром или потраже помоћ од других стручних
лица.
· имају
и шире добро расположење (унети што више хумора у свакодневне активности,
користити неке приче или искуства која могу бити у вези са тренутном
ситуацијом, причати неке шале или анегдоте...).
· прате
промене код деце у понашању, погледу, игри. Разговарају са
децом и објашњавају им како су се они осећали, размишљали и
изборили када су били у стресним ситуацијама. Уколико примете да деца
раздражљиво и бесно реагују, да имају проблем са спавањем, да је
уочљиво занемаривање и запостављање хигијене и школских обавеза,
промене у исхрани, да имају честе главобоље или болове у
стомаку, а нарочито ако примете нагле и изненадне промене које ремете
свакодневно функционисање или трају дуго, а нису сигурни како да поступе,
упутити их да се обрате стручњацима.
· ограниче
изложеност медијским садржајима (ТВ, социјалне мреже...). Пуно информација неће
помоћи, поготово ако нису поуздане. Важно је прикупити довољно информација
које долазе од поузданог извора (Министарство здравља, Кризни штаб, здравствене
установе...).
· покушају
да увере децу да они брину о њима и да су деца безбедна и на сигурном. Деци је
увек потребна пажња и љубав родитеља а посебно сада.
· буду
стрпљиви јер ће тако развијати стрпљење и код деце.
Важно је да дете-ученик озбиљно схвати своје школске обавезе код куће и да их
редовно испуњава као у школи. Улога родитеља је од великог значаја у формирању
става према настави на даљину. И поред свих тешкоћа и недостатака који се
појављују, уколико се пред учеником прича о оваквом начину школовања као о
изнуђеном и недовољно добром начину и организацији, ризикује се да се
деца-ученици демотивишу. Иако мислимо да није тако, деца слушају своје родитеље
и несвесно прихватају њихове ставове. Зато је потребно позитивно причати о
оваквом начину школовања и објаснити детету да је важно да своје обавезе
извршава са озбиљношћу.
У околностима пандемије, дешава се да нам је тешко да се
концентришемо на посао или учење, да нам је потребно више времена да се
организујемо, да завршимо неку обавезу. То се дешава и са децом и младима, који
сада можда теже уче, памте. Деца добијају информације из разних извора, читају
на интернету, разговарају са вршњацима, гледају телевизију као и
родитељи. Те информације их некада могу узнемирити. Стручни сарадници треба да
подрже родитеље да разговарају са децом:
- да
покушају у складу са узрастом детета да објасне информације које су за децу
збуњујуће, нису им јасне...
- важно
је да објасне деци да ће у наредном периоду читава породица функционисати на
другачији начин;
- важно
је држати се чињеница, да се не улепшава реалност, али нема потребе
ни за застрашивањем;
- нормално
је да неке ствари не знамо и немамо контролу над њима и због тога не можемо да
пружимо одговор деци, али зато увек можемо да вратимо фокус на оно над чиме
имамо контролу.
Деца често нису ни свесна ситуације у којој се налазимо, али
осећају узнемиреност својих родитеља. Свесни смо да ово није лако применити,
али породица је систем у којем сви чланови својим понашањем утичу једни на
друге. Важно је показати деци колико су заједништво, поверење и љубав важни и
колико помажу да се преброде тешкоће са којима се сусрећемо.
У циљу олакшања свакодневне изолације током ванредног стања,
стручни сарадници могу подсетити родитеље и упутити их на доленаведено.
СТРУКТУРА ДАНА
Дневни распоред активности је сада важнији него што је био у
редовним околностима. Структура дана је сада важна за целу породицу. Родитељима
ће помоћи да лакше обављају свој посао, олакшаће им дневну организацију у
условима целодневног боравка у кући. Деци-ученицима
структура, односно дневни распореди пружају осећај сигурности и
предвидивости. Ако не могу сами, родитељи треба да помогну деци у
изради распореда дневних активности. Поред старих обавеза којима помажу у
одржавању домаћинства, деца могу имати и нове обавезе (брига о млађем
брату, сестри, кућном љубимцу, изношење смећа, одржавање једног дела
домаћинства...). Одржавањем континуитета и рутине код деце ће се развијати
осећај сигурности. Деца треба да устају у приближно исто време као када иду у
школу од понедељка до петка и да одлазе на спавање у нормално време.
Дневним распоредом активности треба прецизирати време за
учење, за израду домаћих задатака, али и за оно што детету представља
задовољство (игра, гледање филмова, слушање музике, комуникација са друговима
путем друштвених мрежа...). У дневном распореду могу се планирати неке
заједничке активности, ово је прилика да се заједно играју неке друштвене игре,
слуша музика, црта, мајсторише по кући, кухињи... да се боље упознају. Правилан
распоред ће утицати да дете своје школске обавезе уради на време, јер је мотивисано
оним што следи након тога. Током дана може доћи до корекције распореда
активности јер активност не мора да траје тачно предвиђено време,
треба бити флексибилан и наћи компромисно решење. Важно је да се изврше све
планиране обавезе током дана.
Отпор или тренутно неразумевање градива или технички
услови (проблеми са интернетом, телевизијом...) могу да буду
велика препрека детету да почне да учи. У овом случају није добро попустити и
не проналазити компромисна решења („Добро, ако ти је тешко, не мораш”...), већ
је добро ући у суштину проблема. Родитељи треба да се ангажују онолико колико
могу и знају. Ако дете не зна да реши неки задатак, није страшно, треба да се
обрати наставнику, вршњаку и тражи помоћ. Деци треба указати и на то да их
одлагање обавеза може ставити у незгодну ситуацију где долази до нагомилавања
градива и обавеза.
УСЛОВИ ЗА РАД
Идеално је да то буде соба или неки други миран кутак,
одвојен, без сувишних детаља, са добрим осветљењем, да има сто и столицу. У
овим околностима, радно окружење ученика подразумева и ТВ пријемник и
интернет. Ово је време када ће деца више него иначе гледати у екран и
проводити више времена на интернету јер им је то потребно за део њихових
школских обавеза, јер сада то постаје средство за рад. У
породицама у којима нема услова да дете у својој
соби има телевизор и приступ интернету потребно је обезбедити
повољне услове (у дневној соби или неком другом заједничком простору), тако што
се може направити нови размештај, померити неки делови намештаја, како би дете
што боље могло да фокусира своју пажњу на одређену
активност. Концентрација је важна за школско учење, усвајање и одржавање
радних навика, а услови за рад сигурно доприносе бољој концентрацији и радним
навикама.
Ово је време када ће родитељи тешко моћи да се држе
одређених ограничења по питању гледања телевизије и провођења времена
на рачунару или телефону (не у школске сврхе). Родитељима ће помоћи
ако јасно поставе правила и одреде време када је у питању период проведен
испред телевизора, играња игрица и друштвених мрежа.
САМОСТАЛНОСТ
Стручни сарадник треба да препоручи родитељима да детету
омогуће што више самосталности у раду. Израда домаћих задатака је обавеза
детета а не обавеза родитеља. Треба саветовати родитеље да буду подршка
само уколико дете од њих тражи помоћ за нешто што не разуме. Не морају седети
поред њега или стајати иза леђа, то ће га учинити додатно нервозним. Такође,
родитељима ставити до знања да није њихова родитељска дужност да уче заједно са
децом и помажу им у обављању школских обавеза. Они треба детету да обезбеде
услове за учење, да подстичу развијање и одржавање радних навика и да буду
стрпљиви и толерантни када деца извршавају своје обавезе. Уколико су родитељи
раздражљиви, напети, кажњавају због слабог успеха, условљавају поклоне успехом,
пореде са другом децом изазваће код детета контраефекат и отпор према обавезама
уопште.
Стручни сарадници треба да имају у виду да када родитељ
позива, обично наводи разлог бриге за дете, али у основи се ради о родитељској
дилеми која је сада, у време ванредног стања, појачана. Родитељи
сумњају у своје родитељске компетенције и потребно је пружити им подршку да
препознају суштински проблем. Комуникација је двосмерна, потребно је да стручни
сарадник саслуша родитеља и да адекватан одговор тако што ће усмеравати
разговор како би родитељ изашао на пут који води до решења.
Улога
породице у доба короне је посебно наглашена и породица је стављена пред нове
изазове јачања и развијања родитељских компетенција. Улога школе, односно стручних
сарадника јесте да буду подршка и помоћ родитељима у препознавању начина за
обезбеђивање оптималних услова за испуњавање школских задатака и активности с
циљем очекиваног раста и развоја деце/ученика.
Аутор текста: Славенка Симић, педагог, Београд
